Program preventivnih i biosigurnosnih mera u kontroli infektivnog bronhitisa u intenzivnoj proizvodnji brojlerskih pilića

Abstract

Infektivni bronhitis (IB) je akutno, visoko kontagiozno, multisistemsko oboljenje živine, koje dovodi do značajnih ekonomskih gubitaka u intenzivnoj proizvodnji. Uzročnik ovog oboljenja je virus, koji je svrstan u porodicu Coronaviridae, rod Gammacoronavirus, red Nidovirales. U svetu je poznato oko 30 serotipova virusa IB koji se međusobno razlikuju u virulenciji ili patogenosti za organe respiratornog sistema, bubrege ili jajovod. Virus je podložan čestim genetskim promenama, što dovodi do kontinuirane pojave novih sojeva sa povećanom virulencijom, različitim tropizmom i širenjem uzročnika na novog domaćina. Virus se prenosi respiratornim sekretima i fecesom zaraženih jedinki. Kontaminirani objekti i oprema mogu pomoći u prenošenju, šireći virus iz jednog jata u drugo. U ovom istraživanju, ispitivali smo povezanost pojave IB i biosigurnosnog plana na farmi brojlerskih pilića sa ciljem da se identifikuju potencijalni, mogući putevi unošenja i širenja virusa. Farma ima kapacitet za smeštaj 96000 pilića u turnusu, raspoređenih u četiri objekta. Starost objekata na farmi je 3 godine. Prema imunoprofilaktičkom programu farme, pilići se vakcinišu prvog dana života sa dve vrste žive vakcine (klasičan i varijantni soj). U dva objekta, tokom dva sukcesivna turnusa, uočen je pojačani mortalitet (preko 11%), dok je serološkim ispitivanjem uzorka krvi utvrđena visoka srednja vrednost titra antitela usmerenih protiv virusa IB, koja ukazuje da su jedinke bile u kontaktu sa divljim sojem virusa. Patomorfološkim pregledom leševa pilića drugog turnusa utvrđene su sledeće promene: kataralno hemoragični traheitis, hiperemija pluća, fibrinozni perikarditis i perihepatitis, adhezivni aerosakulitis, splenomegalija i tačkasta krvarenja po slezini, hepatomegalija, nefromegalija, dilatacija žlezdanog dela želuca, pododermatitis, hemoragije ileocekalnih tonzila i ascites. Procenom biosigurnosnih mera na farmi utvrđeni su nedostaci u merama za spoljašnju biosigurnost (ukrštanje čistih i prljavih puteva, menadžment razređivanja jata, protokol za zaposlena lica i posetioce, postupci za uklanjanje leševa i stajnjaka), kao i merama koje se odnose na unutrašnju biosigurnost (imunoprofilaktiči program, gustina naseljenosti, prisustvo različitih uzrasnih kategorija pilića na istoj lokaciji). Utvrđeni nedostaci u biosigurnosnom programu, kao i izbor vakcina koji nije zasnovan na saznanju o najzastupljenijim serotipovima u lokalnom području, doveli su do izbijanja bolesti usled unošenja divljih sojeva virusa. Glavni pristup kontrole IB je upotreba živih i inaktivisanih vakcina. Međutim, nijedna vakcina ne može da stvori potpunu zaštitu ukoliko se ne obezbedi pravilna primena biosigurnosnih mera.