Program kontrole infekcije svinja virusom hepatitisa E u lancu proizvodnje od farme do potrošača u Republici Srbiji

Abstract

Virus hepatitisa E svinja, koji je sličan virusu hepatitisa E ljudi, prvi put je izolovan i opisan u SAD 1997. godine (Meng i sar., 1997). Virus hepatitisa E (hepatitis E virus – HEV, eng.) je najpre bio svrstan u familiju Caliciviridae. Kasnije je izvršena reklasifikacija, pa je virus svrstan u familiju Hepeviridae I i rod Hepevirus čiji je za sada jedini član. Virus je kod ljudi prvi put otkriven 1983. godine primenom metode elektronske mikroskopije (Balayan i sar., 1983). Međutim, još je sredinom XX veka u Nju Delhiju u Indiji opisana velika epidemija hepatitisa koji klinički nije ličio ni na A ni na B hepatitis pa je bio označen kao non-A, non-B hepatitis. Opisana epidemija je nastala usled konzumiranja kontaminirane vode, a tek je 1980. godine, ispitivanjem sačuvanih zamrznutih seruma od obolelih osoba, serološki dokazano da se radi o novom oboljenju – hepatitisu E (Worm i sar., 2002). Virus hepatitisa E je prisutan u zapatima svinja širom sveta. Pored svinja virus hepatitisa E može izazvati infekcije i kod još nekih životinjskih vrsta. Sojevi virusa izolovani kod ljudi i svinja su genetički slični, što ukazuje na potencijalni zoonotski karakter bolesti i mogućnost da su svinje obolele od hepatitisa E izvor infekcije za ljude. Iz ovih razloga Svetska zdravstvena organizacija i Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) ističu mogućnost zoonotskog širenja virusa. Više od 60% novootkrivenih infektivnih agenasa u poslednjih nekoliko decenija koji izazivaju oboljenja kod ljudi vode poreklo od životinja ili namirnica životinjskog porekla. Jedan od njih je i virus hepatitisa E, koji iako ne izaziva kliničku sliku oboljenja kod svinja i ekonomske gubitke, dobija sve više na značaju zbog svog zoonotskog potencijala, zatim nedovoljnog poznavanja načina širenja i patogeneze infekcije (Kureljušić, 2012). Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije procenjuje se da se svake godine u svetu virusom hepatitisa E inficira oko 20 miliona ljudi, od kojih preko tri miliona ima kliničku sliku bolesti, a približno 57000 slučajeva završi letalnim ishodom (WHO - http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs280/en/). Iako bolest pripada grupi zoonoza, Svetska organizacija za zaštitu zdravlja životinja (OIE) još uvek nije uvrstila ovo oboljenje na listu bolesti koje se obavezno prijavljuju, a kojih je u 2017. godini ukupno 116 na spisku. U poslednjih nekoliko godina infekcija ljudi izazvana virusom hepatitisa E je prisutna i u razvijenim zemljama na šta ukazuju brojni autohtoni slučajevi infekcije ljudi koji nisu putovali u endemske regione, odnosno nisu boravili u zemljama u kojima se HEV infekcija endemski pojavljuje. Ovome je svakako doprinelo usavršavanje postojećih i pronalaženje novih dijagnostičkih postupaka u otkrivanju ovog oboljenja. Veterinari, zatim odgajivači svinja i radnici na klanicama su posebno izloženi riziku od infekcije virusom hepatitisa E, što ovo oboljenje svrstava u grupu profesionalnih oboljenja. Poseban rizik od ove infekcije postoji pri ksenotransplantaciji organa od svinja donora ljudima koji se tako mogu inficirati i prenositi virus na druge ljude. Iz ovih razloga sprovode se brojna istraživanja u ovoj oblasti koja imaju za cilj pronalaženje izvora infekcije ljudi (Kureljušić, 2012). Infekcija svinja izazvana virusom hepatitisa E nastaje ingestijom hrane i vode kontaminirane virusom ili direktnim kontaktom između inficiranih i zdravih životinja. Patogeneza HEV infekcije kod svinja se razlikuje od patogeneze ove infekcije kod ljudi i nije u svemu dovoljno istražena. Mada je hepatitis E kod svinja definisan kao subkliničko oboljenje, neki autori opisuju promene u koncentracijama pojedinih biohemijskih parametara u krvnom serumu inficiranih svinja. Histološki se u jetri kod inficiranih svinja uočava blaga do umerena limfocitno – plazmaćelijska - 5 - infiltracija i fokalna područja nekroze hepatocita. Smatra se da virus hepatitisa E, slično kao i drugi virusi, pokreće apoptozu hepatocita uz moguće posredovanje citokina TGF-β1. Istraživanja u kojima je vršeno praćenje ćelijskog imunskog odgovora na infekciju izazvanu virusom hepatitisa E kod ljudi su pokazala da oštećenje jetre nastaje najverovatnije kao posledica delovanja citotoksičnih T limfocita i ćelija prirodnih ubica (NK ćelije). Osim toga, postoji i mogućnost direktnog oštećenja hepatocita virusom hepatitisa E (Kureljušić i sar., 2010a; Prabhu i sar., 2011; Kureljušić i sar., 2011; Kureljušić, 2012a; Kureljušić i sar., 2012b). Bezbednost hrane jeste veoma značajan aspekt u epidemiologiji hepatitisa E. Svinje su rezervoari ovog virusa, a posebno je značajno i da svinje namenjene za proizvodnju mesa na klanicama takođe mogu biti inficirane. Iz tih razloga meso i proizvodi od svinjskog mesa mogu biti kontaminirani navedenim virusom (Leblanc i sar., 2007). Istraživanja u Sjedinjenim Američkim Državama su pokazala da je oko 11% svinjskih jetri koje se prodaju na tržištu kontaminirano virusom hepatitisa E. Međutim, ohrabrujuća je činjenica da virus može biti inaktivisan uobičajenim postupcima termičke obrade, iako temperatura od 56oC u toku jednog časa ne može da inaktiviše virus (Feagins i sar., 2008). U epidemiologiji HEV infekcije svinja značajnu ulogu imaju i divlje svinje za koje je dokazano da su rezervoari različitih virusa, bakterija i parazita, te tako mogu biti inficirane i virusom hepatitisa E. U jednom ispitivanju je RT-PCR metodom dokazano da je 2,5% ispitanih jetri poreklom od ustreljenih divljih svinja, bilo pozitivno na prisustvo nukleinske kiseline virusa hepatitisa E (Takahashi i sar., 2004; Kaci i sar., 2008; Reuter i sar., 2009, Kaba i sar., 2010). Osim u fecesu i jetri prisustvo HEV RNK je utvrđeno u urinu svinja i svinjskom mesu. Nalaz virusa u urinu ukazuje na mogućnost kontaminacije sredine ne samo fecesom već i izlučenim urinom, a to svakako doprinosi lakšem širenju virusa. Kontaminacija mesa je zapravo posledica viremije. Ova činjenica dodatno ukazuje na mogućnost infekcije ljudi svinjskim mesom koje nije dovoljno termički obrađeno (Bouwknegt i sar., 2009). Pojava akutnog hepatitisa E kod ljudi u razvijenim zemljama se možda potcenjuje zbog toga što se javljaju sporadični slučajevi koji se često ne dijagnostikuju kao infekcija izazvana navedenim virusom. Odgovarajuća lična higijena i primena higijenskih mera na javnim mestima i farmama svinja, može smanjiti rizik od prenošenja ovog virusa (Meng i Halbur, 2006). Ukoliko se i pored primenjenih zoohigijenskih i veterinarsko-sanitarnih mera sporadični slučajevi hepatitisa E kod ljudi i dalje budu javljali kao rezultat konzumiranja nedovoljno termički obrađenog svinjskog mesa, trebalo bi, u tom slučaju, raditi na eliminaciji virusa hepatitisa E u komercijalnoj proizvodnji svinja (Meng i Halbur, 2006). Vakcinacija kao metod kontrole ove bolesti u humanoj populaciji će u budućnosti verovatno biti dostupna, s obzirom da se radi na razvijanju rekombinantne vakcine namenjene za imunizaciju ljudi. Nemogućnost efikasne kultivacije virusa hepatitisa E na ćelijskim kulturama u velikoj meri ograničava razumevanje biologije i mehanizama delovanja virusa i usporava napredak u razvoju same vakcine (Meng, 2010).