Bolesti svinja : praktikum

Abstract

Nastanak i karakteristike bolesti životinja uslovljena su sa tri faktora: uzročnik, životinja i okolina. Najvažniji zadatak veterinara u organizovanom farmskom uzgoju je aktivna uloga u predviđanju nastanka zdravstvenih problema (bolesti) uz blagovremeno preduzimanje odogovarajućih mera za njihovu prevenciju. Patologija svinja predstavlja veoma dinamičnu disciplinu zbog čega zdravstvena kontrola i zaštita danas predstavljaju integralni deo proizvodnje svinja. U intenzivnom, organizovanom svinjarstvu koje podrazumeva odgoj i držanje životinja u velikim aglomeracijama i ograničenom, uglavnom zatvorenom prostoru sva tri pomenuta elementa za nastank bolesti (uzročnik, životinjaiokolina) su naročito potencirana. Naime, osim zaraznih i parazitarnih infekcija, ovde se javljaju oboljenja usled deficitarne ishrane, usled neadekvatnosti smeštajnih objekta, usled genetskih predispozicija dobijenih tokom selekcije u cilju postizanja sve boljih proizvodnih rezultata. Tako, patologija zapata kao celine, prevazilazi patologiju jedinke u zapatu i dobija na kompleksnosti, kao što i oboljenja koja nastaju u ovoj proizvodnji često imaju multikauzalni karakter, sa učešćem uzročnika virusne, bakterijske i parazitske etiologije, uklopljene u nutritivne i ambijentalne bionegativne faktore. Savremena proizvodnja svinja podrazumeva intenzivno korišćenje smeštajnih kapaciteta što uz neodgovarajuće mikroklimatske uslove i deficitarnu ishranu uslovljava pojavu proizvodnih ili tehnoloških bolesti koje su specifične za ovaj vid proizvodnje. Razvojni programi u svinjarstvu danas su usmereni prema stvaranju tzv. MD (Minimal Diseases) aglomeracije u kojima se toleriše minimalna pojava pojedinih manje važnih uzgojnih bolesti. Ovakvi uzgoji mogu se formirati pomoću zdravstvenog monitorninga koji postaje sastavni deo menadžmenta a zasniva se na dinamičnoj i trajnoj laboratorijskoj analizi. Danas se u svetu polako napušta sistem preventivnog davanja hemofarmaceutskih preparata u nižim koncentracijama u toku dužeg vremenskog perioda već se prelazi na kratkotrajne (2-4 dana) aplikacije u terapeutskim količinama uz određeni vremenski razmak (15-40 dana), a prema rezultatima kontinuiranog praćenja antimikrobne osetljivosti. Korišćenjem savremene laboratorijske analitike omogućena je i najracionalnija upotreba imunoprofilaktičkih i hemoprofilaktičkih preparata radi postizanja optimalnih normativa kvaliteta svinjskog mesa sve da bi se zaštitilo zdravlje ljudi. Zbog svega navedenog, uloga veterinara koji se bave zdravstvenom zaštitiom svinja danas je pre svega fokusirana na prevenciju i sveukupno poboljšanje zdravstvenog stanja populacije, a manje na kurativu i metafilaksu pojedinih oboljenja (uloga „vatrogasca“). Zdravlje i visok zdravstveni status zavisi od uslova držanja, nege, ishrane, kontrole zdravlja i zdravstvene zaštite. Osnove zdravstvene zaštite svinja u intenzivnom uzgoju podrazumevaju opšte i specifične preventivne mere kojim se nastoji sprečiti pojava bolesti. Mere zdrasvtvene zaštite podrazumevaju tri osnovne, ali međusobno povezane celine: dijagnostiku, imunoprofilaksu i metafilaksu (polako se već napušta). Obuhvataju sve klasične difuzione zarazne bolesti koje perzistiraju u našoj zemlji, za ove bolesti poznati su dijagnostički postupci i imunoprofilaktičke mere i oni su zakonska obaveza ali i tzv. proizvodne odnosno tehnološke bolesti čije otkrivanje i suzbijanje nije zakonska obaveza nego više ekonomska potreba. Naime, da li će neka farma suzbijati kolibacilozu, klostridiozu ili neku drugu afekciju zavisi od epizootiološke situacije na farmi ali nekad i od procene proizvođača koliku mu štetu nanosi odrećena bolest. Osnovne komponente zdravstvene zaštite svinja u intenzivnom uzgoju čine: optimalni zoohigijenski normativi, preventivna medikacija (metafilaksa) i imunoprofilaksa (vakcinacija). Terapija već klinički manifestnih bolesti je preskupa i nerentabilna. Vakcinacijom se prevenira morbiditet i mortalitet odnosno klinička manifestacija bolesti, zatim se smanjuje broj patogenih mikroorganizama u populaciji svinja što uz druge mere doprinosi eradikaciji bolesti. Zdravstvena zaštita u organizovanom svinjarstvu obuhvata celi zapat kao osnovnu epizootiološku celinu, jer je veća mogućnost širenja različitih infekcija, a pojedini mikroorganizmi zbog forsiranog uzgoja i držanja dovode do proizvodnih odnosno tehnoloških bolesti.