Globalni nadzor nad zaraznim bolestima i antimikrobnom rezistencijom otpadnih voda

Abstract

Антимикробна резистенција (АМР) представља озбиљну претњу глобалном здрављу животиња и људи. Научни институт за ветеринарство Србије је укључен у пројекат глобалног надзора над заразним болестима и антимикробном резистенцијом пореклом из отпадних вода, заједно са Данским техничким Универзитетом (ДТУ) и другим партнерима, уз подршку пројекта COMPARE, Организације Уједињених Нација за храну и пољопривреду (FAO) и Светске здравствене организације (СЗО). У истраживања су укључени и узорци отпадних вода из кланица у циљу истраживања интеракције и повезаности ове проблематике код животиња и људи. Поређењем ових података ћемо боље разумети како се гени, патогени и други фактори антимикробне резистенције (АМР) могу ширити од животиња до људи преко животне средине. У истраживањима су коришћене метагеномске анализе узорака отпадних вода у циљу карактеризације резистенције бактерија на антимикробна средства. Пројекат је покренуо глобални надзор над заразним болестима, укључујући антимикробну резистенцију из отпадних вода прикупљених у већим градовима широм света, ради откривања, контроле, и спречавања појаве заразних болести људи и животиња. До сада су утврђене систематске разлике у броју и разноликости гена АМР између Европе/ Северне Америке/ Океаније и Африке / Азије / Јужне Америке. Подаци о употреби антимикробних супстанци и бактеријска таксономија објашњавају само мањи део варијације АМР која је утврђена. До сада је утврђено да је бројност гена АМР у великој мери у корелацији са социоекономским, здравственим и еколошким факторима. Наши резултати указују на то да се разноликост и количина АМР гена разликују од регије до регије и да би побољшање санитарних и здравствених услова могло потенцијално ограничити глобални терет АМР.